...I am what I am, I am my own special creation ...
Some kind of Neverland - Pepeo pepelu
 

Pepeo pepelu

Autor cicilly | 24 Sep, 2011

* * *

- Znaš, imam osećaj da ću uskoro umreti...

- Ne lupaj, molim te! To je samo prolazno, hajde nemoj da si tako morbidan. Kada bi svako ko leži u bolnici tako mislio mrtvačnice bi bile prepune. Moraš pozitivno da razmišljaš. Uostalom, znaš šta je doktor rekao - nije to ništa strašno.

- Ne. Ne razumeš. Ja osećam i znam da ću uskoro umreti.

- Ne vredi raspravljati se sa tobom. Ništa ne valjaš. Rećiću sestri da te ponovo uspava.

- Nemoj. Ćutaću. Ti idi ako hoćeš. Dobro mi je kad sam sam.

- Kako hoćeš. Doćiću sutra. Doneću ti nešto za čitanje.

- Nemoj. Mislim, dođi. Ali ne donosi ništa. Samo dođi.

- Ok. Tvoja volja. Hajde, spavaj sad. Čuvaj snagu. Ćaos.

- Zbogom...

- Ma hoćeš li prestati sa...!? Nema veze. Nemoguć si.

* * *

Ostasmo opet sami, Ti i ja, Gospode. Prestao sam da se ljutim na Tebe. Pa dobro, umreću mlad. Šta ja tu mogu. Ali i to će proći... Ako može voleo bih da Nina ne pati previše. Pošalji joj nekog kad mene već uzimaš. Mada, ne znam imam li prava išta da Te molim. Svašta sam Ti rekao proteklih dana i na sve to do pre par meseci sam još i negirao Tvoje postojanje. Mada mislim da sam Te u srcu osećao. Sada Ti se zahvaljujem što si mi bar ostavio vremena da se oprostim.

Na neki način sam srećan što ću napustiti ovo beživotno telo. Umoran sam. Otrovi umesto krvi teku mojim venama. Ne osećam više ni bol. Otupeo sam. Biće lepa ova moja smrt.

* * *

Sa osmehom na licu se uspavao. Nije osetio ništa. Srce je polako prestajalo da pumpa krv. Bio je tako miran. Nina je ujutru legla kraj njega slušajući njegove tihe udisaje i sve sporije izdisaje i bolno plakala. Negde oko podneva je sasvim prestao da diše. Monitor je pokazao ravnu liniju. Umro je sa nepunih 27 godina. Imao je čitav svet pod nogama. Oslobodio se lanaca i otišao na bolje mesto, svakako.

Mogao je dosta toga. Nije mu se dalo.

Neka mu je laka zemlja.

* * *

 


 

Ova priča je delom inspirisana istinitim događajima.

Imala sam čast i privilegiju da Igora upoznam. Nažalost prijateljstvo je prekratko trajalo.

Bio je izuzetna osoba. Imao je velike snove. Posegao je da ih dohvati. Mračna ruka ga je povukla, preduboko.

Posthumno je objavljena njegova knjiga ''Ožiljci od zlata'' koja je napisana u znak sećanja na prijatelje sa kojima je ležao u bolnici. Sav prihod od prodaje ove knjige izdavačka kuća Alnari uplaćuje u humanitrane svrhe - udruženju roditelja dece obolele od malignih bolesti ''Zvončica''. Svima toplo preporučujem da ovaj roman kupe. Osim humanog čina, nadam se da će vas priča iz romana dotaći. Naterati vas da promenite neke stvari. Mene je možda malo previše dotakla.

* * *

Iz romana ''Ožiljci od zlata'', Igor Erić:

''Srce vodi tamo kuda srce želi.''

''Ljudi se razlilkuju samo po jednoj stvari... po perspektivi, Viktore! Jedno te isto vide na sasvim drugačiji način!''

''Ne budi glista! Evoluiraj!''

''Niko ne razume moj bol osim mene, niko ga nikada neće doživljavati umesto mene.''

* * *


7 Komentari and 0 Trekbekovi - "Pepeo pepelu"


    Čim osposobim oči za normalno čitanje i dobijem dozvolu da se krećem sama, kupujem je. Drži mi palčeve da to bude uskoro!

    Autor sanjarenja56 am 25 Sep 2011, 08:19

    @sanjarenja: Samo lagano, neće ona nigde pobeći ;) a svakako je lepo pročitati je... :)

    Autor cicilly am 25 Sep 2011, 10:10

    @sanjarenja: I da, držim palčeve :)

    Autor cicilly am 25 Sep 2011, 10:10

    tužno...

    Autor suky am 25 Sep 2011, 13:41

    @šuky: Jeste... :/

    Autor cicilly am 25 Sep 2011, 19:42

    Nedavno je umro jean naš porodični prijatelj od tumora, moje godište, ostavio je dvoje dece. Danas sam čula da je jednoj mojoj koleginici umrlo dete. Tumor na mozgu. Neka im je svima laka zemlja.

    Autor biljanak am 26 Sep 2011, 00:37

    @biljanak: Meni je od tumora umrla baka pre 9 godina. Jako opaka i teška bolest. I ne pušta dok ne uzme.

    Autor cicilly am 26 Sep 2011, 07:47

 

Dodaj komentar





Zapamti me