I tako... zažmuriš, i zakuneš se da si u mraku viđao zvezdu, i da je baš juče brbljala i bila dosadna...
A sad samo tišina, glasna i gorka. I opet ne valja. Nikad neće.
Pa sledeći put kad budeš hteo da se igraš, to moraš drugačije. Moraš poštovati pravila. Bez toga, igra ne važi. Izgleda k'o da je nije ni bilo... Samo prazna tela, bez misli i osećanja, bez budućnosti, prošlost ne postoji. Sadašnjost, prazna, vaše vreme ne postoji. Postoji samo mučnina od vina i piva, i tup bol u glavi. I pitanje, gde smo?
Gorko saznanje: - Nigde. Nikad nigde nismo ni bili, ni krenuli, mi se čak nismo ni poznavali...
- Hahahha... Ne seri, znamo se oduvek!
- Ne, ne znamo se. Samo smo se lagali.
M. V.
Duboko tamo u srcu, u jednom malenom kutku, u jednoj malenoj kutiji koju je prekrila prašina i obavila paučina - tamo leži istina i čeka - da bude otrkivena.
M.P.
I šta je u stvari istina. Ja ne znam da li će ljudi početi da uzimaju lekove protiv alergije na prašinu i paučinu? Te nekako ne volim.
M.V.
