...I am what I am, I am my own special creation ...
Some kind of Neverland - Srebrna prašina
 

Srebrna prašina

Autor cicilly | 23 Nov, 2011

   Ako ostavim svoj um na miru i sasvim poslušam svoje srce – izgubiću um. Ako zanemarim svoje srce i sasvim poslušam svoj um – slomiću srce. Ne valja. Nestajem polako ako ostanem između. Nikako ne valja.
    Dovoljno sam daleko da ti budem prijatelj. Dovoljno sam blizu da se zaljubim u tebe. Usuditi se ili reći zbogom? U svakom slučaju ja gubim tebe.
    Imaš li nekada osećaj da je čitav Univerzum na tvojoj strani, ali te preteći posmatra da ne napraviš pogrešan korak? Povremeno te opomene da paziš šta radiš, a istovremeno te izaziva da guraš dalje. Prihvatiš li izazov, bude opasno. Možeš pobediti, svakako, ali je poraz previše bolan, te ga svakako treba izbegavati. Rastrzana između gordosti uma i slabosti srca ja polako gubim. Kao u živom pesku, što se više mrdam, sve dublje propadam. Kada mi pružiš ruku, da li ćeš me povući na gore ili gurnuti još dublje?

 


 


25 Komentari and 0 Trekbekovi - "Srebrna prašina"


    batali, osmeh na lice i u novi dan s radošću, molim! :)

    Autor muckos am 23 Nov 2011, 00:27

    @muckos: Pa to, ovo bacim ovde, a osmeh na lice ujutru :) a i valjda će biti malo sunca sutra... ;)

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 00:34

    Kada se probudis prvo sto treba da uradis je da pomislis na nesto lepo. Potom u ogledalu sebi da se osmehnes... I da vidis kako će sunce da te obasja :)

    Autor muckos am 23 Nov 2011, 00:40

    @muckos: Hvala na savetu! :)))

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 00:50

    "Rastrzana između gordosti uma i slabosti srca ja polako gubim."

    Rastrzanost komada dušu i telo, javu pretvara u san, san u javu...

    Okrene se i nebo i zemlja...

    Autor beliocnjak am 23 Nov 2011, 00:57

    @beliocnjak: Naopako dođe sve... znam...

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 00:58

    Ne možeš znati...možda te uzvisi, možda povuče dole...

    Autor sanjarenja56 am 23 Nov 2011, 06:00

    @sanjarenja: Znam... ali moje srce se plaši da rizikuje... ne veruje ni sebi a ni meni...

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 06:07

    Tu nema saveta...samo ti možeš osetiti.

    Autor sanjarenja56 am 23 Nov 2011, 06:09

    Sanjarenja, znam... moram da budem strpljiva...

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 06:15

    Čuvaj pamet...za ostalo ćeš lako:))

    Autor anam am 23 Nov 2011, 08:50

    Zar ne možeš nekako da ispipaš šta on misli? Možda i on oseća isto, ali se ne usuđuje da to pokaže. :-)

    Autor razmisljanka am 23 Nov 2011, 09:31

    hodanje po tankoj žici neodlučnosti obično završi padom. ostavi ono ćuveno šbbkbb pitanje.
    a srce obično ne možeš urazumiti...
    osmehni se, zažmuri i odluči
    Prijatno!

    Autor domacica am 23 Nov 2011, 11:20

    @anam: Tu si u pravu... al' pamet mi se najlakše pomuti...

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 15:45

    @razmisljanka: Pa kad god probam da hodam po tom terenu još više se zbunim... nekako osećam da je on u goroj situaciji od mene... a isti smo, isti...

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 15:51

    @domacica: Sve mi liči na ono - ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se.
    Ali šta god da se desi, biće dobro ili manje dobro. Samo da presečem već jednom...
    Pozdrav! :)

    Autor cicilly am 23 Nov 2011, 16:00

    Ili gibis, ili dobijas, ali kocka je to, nikad se ne zna... Srce i razum - veciti neprijatelji :)

    Autor ancisal am 23 Nov 2011, 20:53

    @ancisal: Pa nikad se ne zna, ali nekako mi je dojadilo da gubim...

    Autor cicilly am 24 Nov 2011, 16:02

    U tim "drugarskim" situacijama sam bila dva puta, oba puta poslušala srce i oba puta tresnula tako da me je svaka koščica u telu bolela. Kada mozak kaže ne i siguran je u to srce treba da se povuče i ćuti. Ali, ako ima bilo kakvog nagoveštaja sa suprotne strane ja sam uvek za kockanje. Bolje tresnuti nego se za par desetina godina pitati šbbkbb. A tvoj mozak je pametan, ne sudim u njegovo rezonovanje. Samo malo ućutkaj srce i slušaj šta će ti on reći.

    Autor biljana am 24 Nov 2011, 17:25

    Ja sam se udala za svog najboljeg druga. Bili smo drugovi deset godina. Imaš li pitanja?

    Autor razmisljanka am 24 Nov 2011, 18:45

    Sve je moguće, zar ne misliš!?

    Rastrzanost je gadna stvar, moraš se presabrati. Razmisliti, probati,... ovako ćeš se uvek pitati da li si pogrešila. :*

    Autor roksana am 24 Nov 2011, 18:55

    @biljana: Hvala na savetu... :) Samo još srce da ućutkam... stvar je u tome što ono uvek priča kad ne treba... i ustreperi kad je kraj njega... a mozak kukavica... uh... moram dobro da razmislim o svemu, to je sigurno... S jedne strane ne bih da upropastim prijateljstvo a s druge strane ne bih da propustim nešto... joj... kao da imam 12 godina i da se zaljubljujem u najboljeg druga... e tako se osećam...

    Autor cicilly am 24 Nov 2011, 19:27

    @roksana: Mislim ja tako, to me i najviše plaši, što je sve moguće... :D
    Pa zbunjenost i izgubljenost me muče najviše... moram da sve dobro istražim i odlučim...

    Autor cicilly am 24 Nov 2011, 19:33

    @razmisljanka: Hahaha, znači ima i takvih situacija.. tek sad sam zbunjena... :) U suštini, ne bojim se ja svoje reakcije već njegove.. da mi je znati šta je u njegovoj glavi... :D I svi problemi bi bili rešeni... :)

    Autor cicilly am 24 Nov 2011, 19:34

    Cici (lly), to je žensko umeće. Da sazna šta je zanima, a da ne pita direktno. Ti si moja vaga, ne sumnjam u tvoje sposobnosti. Mlada si, ima vremena... :-)))

    Autor razmisljanka am 24 Nov 2011, 19:37

 

Dodaj komentar





Zapamti me